Милош као добар познавалац терена на бившој српско-турској граници се неопажено привукао турској утврђеној караули на Лисици.

Одмах по избијању првог светског рата као мајор Јоксим је постављен за команданта уже одбране града Београда, с границама између Карабурме и Аде Циганлије.

У овом критичном моменту нисам се збунио, већ знајући нешто од мађарског језика викнем из свег гласа „ђера иде“ што би на српском значило хајде овамо.

Реља је учествовао у рату од 1912. године, а 1913. је био заробљен од Бугара и извесно време је провео у ратном заробљеништву.

Часни барјактар чете је био Ристо Вајагић, најпопуларнији и најкршнији члан славне десетине.

Највише је Јездимир причао о невољама у прелазу преко Албаније и о умирању од тифуса.

И тада, у последњем јуришу на врх облаковског виса Ђуро је пао покошен. Брат од стрица Бошко притрчао је и покушао да га подигне али је смртно погођен пао преко тешко рањеног Ђура.

Међу првима је ускочио у турску караулу на Свирцима, на којој је и иначе вођен један од најљућих бојева у судару са Турцима на граничној линији у октобру 1912. године.

Та борба му је донела чин потпоручника, после чега је његова официрска каријера напредовала таквом брзином да је у 25. години постао капетан прве класе.

Постоји фотографија снимљена на Солуну са орденом Карађорђеве звезде са мачевима официрског реда, што значи да је ово одличје добио пре погибије.

Неки његови подвизи били су познати у читавој српској војсци, а нарочито када је са само шест војника заробио 156 аустроугарских војника, међу којима је био и један виши официр.

Са Првом српском добровољачком дивизијом Данило је учествовао у бојевима на Добруџи и Кокарџи где је од 16.000 припадника те дивизије тачно половина избачена из строја.

Према једном податку Михаило је као добровољац издвојен за Ђачки батаљон 1300 каплара.

Мало ко у његовој Крајини где се родио, живео и умро, у оно доба није познавао попа Луку.

Млађи брат нашег познатог пилота Тадије Сондермајера, Станислав, као добровољац коњаник у 16. години погинуо је на Церу.

У ескадрили на фронту, поред извиђачке службе, вежбао се да сам управља авионом, за кратко време оспособно се за пилота и добио звање војног пилота.

Према његовој причи пошто су често бежали из логора, Мађари су их продали неком Турчину који их је одвео негде у Индију где су радили на просецању неког брда.

На срећу овога трубача положај је преотет и уместо да заврши за колцем, на његовим грудима заблистала је Карађорђева звезда са мачевима.

У својој дугој војничкој каријери истакао се храброшћу те је за херојска дјела као нижи официр два пута одликован највишим ратним одликовањем Карађорђевом звездом са мачевима.

Све време војевања од 1912-1918. године Станко је провео у Другом пешадијском пуку „Књаза Михаила“, познатијим као Гвоздени пук Моравске дивизије првог позивa.

Протерао је непријатељске заштитнице и први прешао преко железничке пруге, затим на челу својих војника прегазио Нишаву, продужио енергично гоњење непријатеља.