Ристић је за ратне и мирнодопске заслуге много пута одликован. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

Парох у Брезовом Пољу један је од најагилнијих устаничких вођа у Босанско-Херцеговачком устанку, који су били под командом краља Петра Првог Крађорђевића

Милутин Ђ. Недић је био дивизијски ђенерал и обављао је највише функције у војсци.

Пешадијски бригадни ђенерал у ратовима се истакао и одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

У том огромном послу у коме је врило клокотање кључалог олова, звиждање и прасак – нешто безмерно силно, величанствено и страховито – све се то слило са громогласним УРА! српског пешака!

Био је енергичан и храбар официр, свуда и на сваком месту делујући личним примером. Рањен је три пута: на Говедарнику 1913, на Мачковом камену 1914. и на Скели код Краљева 1915. године.

За подвиг 1915. године Милан је одликовaн Карађорђевом звездом са мачевима.

Војислав је командовао четом у првој српској добровољачкој дивизији у бојевима на Добруџи. Погинуо је у једном од тих бојева храбро предводећи своју чету.

Пуковник Душан Туфегџић спада у ред најхрабријих команданата у српској војсци. Храбо је предводио пукове и батаљоне у ослободилачким и одбрамбеним биткама.

Као да није могао без Срба, он се отуда хиљаду деветсто седамнаесте поново јавља да се као добровољац бори заједно са Србима.

Он није добијао задатке. Увек се добровољно јављао да иде тамо где је најтеже.

Он је за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу 1917. године стекао највиши орден за храброст Краљевине Србије – Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.

Био је храбар митраљезац и на Кајмакчaлану је сигурно одликован Карађорђевом звездом са мачевима.

Михаило Ненадовић је био артиљеријски бригадни генерал, од 1920. војни изасланик Краљевине СХС у Варшави; 1922−1927. војни изасланик у Прагу; од 1927. начелник артиљерске II армијске области.

Драгиша је био дивизијски ђенерал бивше југословенске војске и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Златну медаљу за храброст стекао је 1913, Медаљу за војниче врлине 1915, Белог орла са мачевима V реда 1917, а Карађорђеву звезду са мачевима у пробоју солунског фронта.

Врховни четнички војвода крајем првог светског рата, свакако је најистакнутија личност која је оставила мрљу на храбре борце комитског четничког и у целини добровољачког покрета код нас.

Први пут одликован је Златним војничким орденом КЗм као резервни наредник за показану храброст у ноћној борби на Церу.

Војвода Луне спада у ред најомиљенијих личности и код војске и код народа.

Стеван је био дивизијски ђенерал и ратни командант Шестог пука Дринске дивизије првог позива.

Пуковник Стојан је рођен у Пожарницама код Тузле. Трагично је завршио у ратном заробљеништву у другом светском рату.