Илија је одликован свим орденима које је Краљевина Србија додељивала за храброст.

Иако није био члан организације “Уједињење или смрт”, он је вештачки умешан у солунски процес, па је као пријатељ пуковника Аписа и других невино осуђених, пензионисан 17. јуна 1917.

Радоје је врло дуго живео, узимајући у обзир тешкоће са којима се борио у рату и ратном заробљеништву.

Његови другови су с поносом истицали да је Недељко на челу свога вода одбијао бесне јурише Бугара и враћао њихове ручне бомбе.

Када је војвода Вук на Груничком вису 1916. године погинуо, Толе је преузео његов одред.

Вукашин се није хтео предати него отворено излази на ров и баца последњу бомбу међу непријатеље којом наноси знатне губитке.

Сазнавши за почетак првог балканског рата напушта Абисинију 1912. године и враћа се у Црну Гору као добровољац.

Учесник је српско-турског рата 1912-1913; српско-бугарског рата 1913, у арнаутској побуни 1913, у првом светском рату 1914-1918. и у другом светском рату 1941. године.

Његово јунаштво, спретност и вештина ратовања нарочито су дошли до изражаја у борбама на Злетову а затим на Рајчанском риду где је тешко рањен, од чега је остао сто одсто инвалид.

Па зар и ти оде, остављајући нас да с превеликим болом будемо носиоци твоје највеће идеје – слободе, српства, храбри Машане? Ако ко дотле није видео јунака, требало је само тебе видети…

Опште је познато у његовом крају да је рањен 17 пута лакше и теже. Једно парче гранате носио је у пределу левог плућног крила до смрти.

Патријарх Гаврило је активни учесник балканских и првог светског рата. Од 1916. до 1918. године био је интерниран и заточен у заробљеничким логорима Аустро-Угарске.

Плакали су зато што међу њима није било више њиховог чика-Стеве! Није било првога међу првима!

Стицајем околности, учествује у свим ратовима ослободилачког и одбрамбеног карактера који су вођени у периоду између 1912. и 1945. године.

Цела чета заједно са командиром је заробљена. Једино се вод којим је он командовао успео да пробије из обруча.

Погинуо је као командир митраљеског одељења, трећег батаљона, 23. пешадијског пука Вардарског дивизиона.

У првом светском рату, 1914. године учествује у борбама за одбрану Србије, али код преласка у Босну бива заробљен и отеран у заробљеништво.

У I светском рату Славко Ј. Јоксимовић је два пута рањаван. Иако још слаб и немоћан на свој захтев одлази на солунски фронт.

Под именом – војвода Иван Осоговски – учествује у четничкој акцији против турског окупатора 1904. и 1905. године на територији данашње Македоније.

Данило се истакао храброшћу противу Бугара на солунском фронту у неколико битака.

Могу да вам кажем и ово: исправнијег, искренијег, поштенијег, храбријег, васпитанијег и културнијег човека ретко сам када и видео и срео од Петра Мартиновића.