Добровољац Прве српске добровољачке дивизије Гузина је за књигу “Добровољци у ратовима 1912-1918. – доживљаји и сећања” евоцирао своја сећања како је добио Карађорђеву звезду са мачевима.

За заслуге које је сердар Јанко Вукотић имао у чувеној бици на Мојковцу српска влада је одлучила да направи један изузетак који никада ни пре ни касније није учињен.

Црногорци су на крају потисли и потукли непријатеља, али какав је то крвави бој био на температури од -20ºЦ на блиском одстојању и на нож, знају само они који су тамо били.

Милић се тако снажио усмерио на Бугаре, да су пред његовим трупама бежали све до Лесковца.

Чика Васа нам није био само командант, он је за нас био полу-бог.

Последња резерва при одбрани Београда 1915. године при нападу Аустро-Немачке био је његов батаљон и он је се сав заложио за одбрану престонице.

Мишић не само да одобри Кајафину иницијативу, него га је похвалио, а даља заповест је гласила: „Терај, Кајафа!”

Не зна се где је било горе и где је било теже али се сви слажу да је борба на Мачковом камену била најкрвавија.

Пошто је Америка била још неутрална земља Милан Прибићевић је формално пензионисан и послат у Америку.

Комбинована дивизија ђенерала Михаила Рашића на Косанином граду, Трајану и код Текериша показала је невиђену енергију.

Пуковник Миливоје Стојановић, родом из Пожаревца, који је, предводећи Гвоздени пук, погинуо на лазаревачким положајима у колубарској бици 1914. године.

Пет дана је Милутиновић са храбрим Тимочанима упорно бранио своје положаје уз 3.470 људи избачених из строја од којих 628 погинулих.

У јуришу на Велики говедарник 9. јуна 1913. на челу свога пука рањен је. Заробљен је од Бугара и на положају исечен на комаде.

Тако је чика-Максим, како су га сви звали. почео да се кити одликовањима још у балканским ратовима.

Тешко рањен у око бомбом из аероплана испод Шијака у Албанији 1916. и од те ране умро у Марсеју 22. 02. 1916. као командант Трећег пука.

У трупама Треће српске армије ђенерала Боже Јанковића, у саставу Моравске дивизије другог позива, налазио се Други пешадијски пук којим је командовао пуковник Душан Васић.

Одред војводе Вука прошао је сва бојна поља од Младог Нагоричана 1912. до Кајмакчалана 1916. године. На Грунишком вису на Кајмакчалану пао је и легендарни војвода.

У Првом светском рату био редов 14. пешадијског пука Тимочке дивизије. Носилац je Албанске споменице.

Симпатични шерет који се сналази у свакој ситуацији, биће Танасије Првуловић из села Потркања код Књажевца

Врховна команда га је ангажовала да испред војске која се кретала поправља путеве и гради мостове, ако је то потребно.

Борио се у Великом рату и преживео га. Судбина му није нажалост била до краја наклоњена.