Учесници ратова

Марковић Војислав

Одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде и Орденом за борачке заслуге Републике Француске.

У Великом рату био редов 14. пешадијског пука Тимочке дивизије. Прешао Албанију, био на Крфу и у Бизерти.

У Великом рату био подофицир 14. пешадијског пука Тимочке дивизије. Прешао Албанију, био на Крфу.

Рањен на Солунском фронту, па био у Француској на лечењу и опоравку, одакле се вратио 1921. Носилац Албанске споменице.

Као редов 1. чете 2. батаљона 14. пешадијског пука Тимочке дивизије, ратовао на Солунском фронту. Био ордонанс командира.

Учесник балканских ратова и Великог рата. Редов 14. пешадијског пука Тимочке дивизије.

У Великом рату, био потпуковник у коњичком пуку. Прешао Албанију, био на Крфу.

Ратовао на Солунском фронту. Носилац Албанске споменице.

У Великом рату, са 14. пешадијским пуком Тимочке дивизије прешао Албанију, доспео у Грчку, затим пребачен у Алжир.

Носилац Албанске споменице. Одликован Орденом Карађорђеве звезде.

Прешао Албанију, био на Крфу. Ратовао на Солунском фронту. Носилац Албанске споменице.

У Великом рату био редов болничке чете Тимочке дивизије, са којом је током ратних дејстава био на Солунском фронту.

У Великом рату био редов болничке чете Тимочке дивизије. Прешао Албанију, био на Крфу и Виду, затим у Палерму, Ници и Бизерти.

Био хром на једну ногу од рана задобијених у Великом рату. Носилац Албанске споменице.

Ратовао на Солунском фронту. Одликован Медаљом за војничке врлине, Златном медаљом за ревносну службу, француским Ратним крстом 1914–1918.

Носилац Албанске споменице. Одликован Сребрном медаљом за ревносну службу.

Део ратног дневника Стојана Ј. Јевтић, рођеног 8.2.1893. год, у Балановцу код Књажевца.

Борио се у оба Балканска рата и у Првом светском рату као редов 14. пешадијског пука Тимочке Дивизије.

Након рата, из поштовања према својим палим саборцима, постао је добротвор који је поклонио део имања за подизање сиротишта у Буковику.

Носилац је Албанске споменице и учесник Великог рата.

За његовог живота сељаци у Карану су о њему уз гусле певали песме.