Саво је веома дуго ратовао од 1912. до 1918. године. Са пуком „Карађорђе“ прошао је сва бојна поља на којима је била Шумадијска дивизија првог позива.

Пошто је био млад, Јордан није учествовао у балканским ратовима, али је зато за све време првог светског рата непрекидно био у војсци.

Прерушен у цивилно одело, неопажено се провукао кроз непријатељске редове, извршио задатак и податке предао својој команди.

И као подофицир и као официр Грујица је припадао познатом Другом гвозденом пуку Моравске дивизије првог позива.

Учествовао је у свим ратовима од 1912 – 1918. Из рата је изашао као мајор, а 1932. године пензионисан је у Скопљу у чину бригадног ђенерала.

Нарочиту умешност и храброст показао је на бугарском фронту од 15. до 27. октобра и 5. новембра 1915. године код села Бусатова у одржавању везе и преношењу заповести када је био рањен на три места.

За ратне заслуге у ратовима од 1912 – 1918. године одликован је бројним одличјима, а Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда добио је на Руднику 1914. године после јуначког подвига и рањавања.

При повлачењу из Срема рањен је у руку. Да не би пао у аустријско заробљеништво, пошто су мостови били порушени, Милисав је са оделом и пружјем препливао Саву и прешао на српску обалу.

Већ као питомац Војне академије учествује у рату 1912. и 1913. године, а по завршетку овога рата наставља и завршава Војну академију.

Познато је да је Душан био члан „Црне руке“ и да је учествовао у обарању династије Обреновића и довођења на престо Петра Првог Карађорђевића.

Након пробоја солунског фронта Милан долази са српском војском до Вршца, као ослободилац улази у Велики Гај и наставља пут до Темишвара.

Љубомир Стефановић је прошао сва бојна поља од 1912 – 1918. и већ као поручник одликован је официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

На солунском фронту посебно се истакао када је сам заробио читав вод бугарских војника.

Од 1916. године до априла 1918. године Ђорђе је служио у југословенској чети као француски добровољац у 260-ом пуку LVII дивизије.

Као ослободилац Радојко је са српском војском ушао у Зеницу 1918. године и са својим војницима ослободио српске затворенике из казнионе, због чега су захвални грађани Зенице једној улици дали његово име.

У јулу месецу 1915. године ступа у Јадарски четнички одред, брани границу Србије и бави се диверзантским послом за који се припремио у Подофицирској школи.

У свим борбама које су вођене на Кајмакчалану и до заузимања Битоља, Божидар показује извапредне резултате и личну храброст. Просто је немогуће набројати сва јунаштва Божидара Ђуровића.

Карађорђеву звезду са мачевима Јанко је добио бранећи одступницу српској војсци, као артиљеријски резервни официр у Дринској дивизији крвавом боју на Мачковом камену.

Показао је изванредну личну храброст и иницијативу у борбама са аустроугарском војском у боју код села Варовнице.

Поносан какав може бити син кршне Црне Горе, Ђуровић је показао изузетну храброст при одбрани Београда, где је погинуо херојском смрћу на Торлаку.

Карађорђеву звезду са мачевима Игњат је добио када је код села Жеговца код Бољевца, показао изванредно јунаштво 1915. године.