За заслуге у рату 1917, 1918. и 1919. године, указом од априла 1920. године, одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

Витез Петко Филиповић није се жив вратио из рата и породица о њему мало зна.

Рајко Миловановић одликован је златном Карађорђевом звездом са мачевима за заслуге у борби против Аустроугара у 1914. и 1915. години, када је био наредник VII пешадијског пука Дунавске дивизије првог позива.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу, на предлог војног министра за 1915. годину, одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

Рашета је један од многих добровољаца Босанаца који је дошао из САД где је био радник.

Новак је био познати ратник другог пешадијског Гвозденог пука од 1912. до 1918. године.

У јуришу на Кајмакчалану ускачући у бугарске ровове заробио 10 бугарских војника и предао их својој јединици.

Интелигентан, карактеран, дисциплинован и храбар у рату важио је, по оценама својих старешина, за врло способног официра.

Карађорђеву звезду са мачевима Аћим је заслужио у борби при пробоју солунског фронта.

Све време војевања Јездимир се истицао храброшћу и хладнокрвношћу, тако да је пришивао звездицу за звездицом и 1918. године је погинуо у чину резервног пешадијског потпоручника.

За јуначку погибију на Кајмакчалану Стеван је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Миленко је два пута одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Јанко је успео да са оцем, стричевима, братом Мирком и другим Тепавчевићима преко Црне Горе дођу у Србију и да се одмах укључе у српски добровољачки одред.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Бошко је поред Карађорђеве звезде са мачевима одликован и високим одличјима страних земаља.

Капетан Војислав је добио војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, што значи да није био школовани официр него је чинове стицао храбро се борећи и умешно командујући.

За подвиг на солунском фронту, када је упао у бугарски ров и вратио се са бугарском заставом, добио је Златни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.

У децембру 1916. Чедомир је као члан Врховне управе организације „Уједињење или смрт“ ухапшен и суђен на солунском процесу.

Као официр, водник, командир чете и командант батаљона учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1912. до 1918. године.

На солунском фронту Миладин је осталим одличјима придружио и оно највеће – војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.

У добровољце је дошао из САД-а и на солунском фронту започео борбу за ослобођење и уједињење јужних Словена.

Јошо је за све време Првог светског рата био у добровољачким јединицама српске војске у којима је показао изузетну храброст.