Снажним и енергичним нападом са својим батаљоном у првом борбеном реду, овладао је селом и положајима северно од њега, одакле је одбацио непријатеља у нереду, затим продужио енергично гоњење.

У рату је учествовао од почетка до краја. Вероватно је припадао Дринској дивизији, али, пошто га родбина помиње као добровољца, могуће је да је био у Добровољачком одреду мајора Косте Тодоровића.

На транспортном броду „Минас“, који је торпиљиран, налазио се генерал Гојковић са пуковницима Драгутином Дулићем и Миланом Ристићем, који су, том приликом, нашли славну смрт.

Међу првим официрима у трећем рату предложен је и добио је Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда.

Јован је учествовао у српско-турском рату 1912-1913. године, српско-бугарском рату 1913. године, светском рату 1914-1918. као и у рату 1941. године.

Војислав је засигурно био храбар ратник, пошто је пришивао, као обичан сељак, звездицу за звездицом и већ у први светски рат ушао као наредник.

Одлука је пала да Трбић авионом пређе у јужну Србију, по могућству изврши своју мисију, а потом да се врати на солунски фронт.

Херој који је из непријатељског логора на леђима однео митраљез и заробио са својом десетином осам непријатељских топова.

Као водник, без ичијих наређења с једним поднаредником и два редова, у раним јутарњим часовима, препадом су напали бугарску предстражу на солунском фронту.

У српско-бугарском рату Тома учествује под вођством војводе Војина Поповића Вука, у албанској побуни под вођством војводе Танкосића, као командир чете.

Упадајући често у непријатељске ровове, Божо је испољио велику храброст.

Након повлачења српске војске из Ниша, Драгољуб је као тешки рањеник, заробљен од Бугара и депортован у заробљенички логор у Ћустендил у Бугарској.

Мијо је Орден Карађорђеве звезде са мачевима стекао због тога што је рањеног српског официра у веома тешкој ситуацији извукао испред непријатељског рова и пренео до положаја своје јединице.

Том приликом су се убацили у непријатељску позадину и борбом хладним оружјем, прса у прса, уништили и заробили целу чету непријатељских војника и заробили њихове митраљезе.

Мобилисан је у бившу аустроугарску војску и са многим својим земљацима пребегао је Русима и у Одеси приступио добровољцима.

Са својом хаубичком батеријом као капетан II и I класе учествовао је у многим биткама и стекао многа одликовања.

Под жестоком артиљеријском ватром непријатеља са десет војника прикрада се једној непријатељској батерији, баца бомбе међу посаду и том приликом отима три топа, један митраљез, заробљава шест официра и неколико војника.

Овога дана у гоњењу непријатеља са својим водом видно се истакао нагло јурећи одступајуће непријатељске делове не дајући им да се прикупе и пруже отпор.

Чим се заратило, ступио сам у одред војводе Танкосића и одмах смо имали чарке са Аустријанцима.

Учествовао је у српско-турском рату 1912. године, српско-бугарском рату 1913, албанској побуни 1913. и у првом светском рату 1914. до 1918. године.

Као аустроугарски поданик мобилисан је у аустроугарску војску, али је пребегао Русима и пријавио се у добровољце у Одеси.