Као авијатичар, Хођера је био у саставу Ф.98 српско-француске ескадриле I армије и учествовао је у извиђањима, коректури артиљеријске ватре и ваздухопловним борбама испред фронта армије.

У рату је показао изузетну умешност и мудрост. Учесник је свих великих ратних битака у првом светском рату.

Тада се одједаред проломио такав пуцањ да су све околне команде – Први, Други, Пети пук, артиљерија, Тимочка дивизија послали ордонансе и питали шта је то.

При јуришу на челу свога батаљона, тешко је рањен у трбух и плућа.

Са својим водом продро је дубоко кроз борбену линију фронта, опколили су и заробили цео бугарски дивизион.

У првом светском рату био је пуковник у резерви и обављао разне дужности као командант Крушевачких резервних трупа.

Док се Коста налазио у Првој српској добровољачкој дивизији у Добруџи, отац, мајка и најмлађи брат Новак били су у интернацији у логору Арад.

Вуковић је своје другове и војнике задивио јунаштвом и био пример свима како се ваља борити за свој народ.

Нарочито се истакао приликом борби на Совиљским положајима и освајању Чука када је неутралисао неуспех Дунавске дивизије, сузбивши офанзивни успех непријатеља.

Учесник је првог светског рата од августа 1914. године, био је командант 12. кадровског пешадијског пука „Цар Лазар“ до 1916. године.

Рањен је 1915. године и прелази преко Албаније. Лечи се у болници у Ници а 1916. одлази на солунски фронт.

Занимљив је редослед напредовања Раденка Кривокуће од обичног војника до капетана прве класе.

Из рата долази с бројним одликовањима, међу којима је и Карађорђева звезда са мачевима – златна и сребрна.

С Добровољачким јединицама учествује у борбама у Добруџи, а потом, преко Русије и Енглеске, прелази на Солунски фронт и учествује у његовом пробоју.

Године 1915. са својом јединицом, као командир митраљеске чете 15. пука другог позива учествовао у одбрани Београда.

Повукао је батерију преко Црне Горе и Албаније и код Сенђинија употребио је против аустријских авиона, због чега је одликован Карађорђевом звездом са мачевима.

За заробљавање непријатељске артиљеријске пољске батерије, са свим топовима и митраљезима, у току сувоборске операције, одликован је златном Карађорђевом звездом са мачевима.

Када је предлаган онај који је најдостојнији да понесе Карађорђеву звезду са мачевима цела чета је била јединствена да то треба да буде „чика Станко“.

Учествовао је у првом и другом балканском рату и првом светском рату као борац и војни старешина. Рањен је на положају Милетина испред Мачковог камена.

На Солунском фронту је рањен и пуким случајем остао жив, јер га је тане погодило у масиван сат, који је носио у џепу.

За показану храброст, умешност у руковођењу, способност у командовању током ратовања одликован је с више наших и страних одликоања.